Aglaja Veteranji „Zašto se dete kuva u palenti“

221

Aglaja Veteranji je odrasla u porodici cirkuskih artista koji su iz Čaušeskuove Rumunije pobegli u Švajcarsku. Život je okončala samoubistvom u četrdesetoj godini.

Ova spisateljica očigledno koristi svoj život kao građu za roman, jer se u njemu prikazuje pordica cirkuskih artista koji su bekstvom iz Rumunije pokušali da nastave svoju karijeru i svoje živote. Ubrzo ćemo shvatiti da su možda uspeli da pobegnu od Čaušeskog, ali ne i od vlastitog života.

Posebno interesantna u ovom romanu je kompozicija. Pisan je iz ugla dvanaestogodišnje devojčice koja kroz kratke i jednostavne rečenice, kao svedok svih strahota, toliko toga uspeva da kaže o svojoj porodici. Roman nije podeljen na poglavlja, a često se, grafički i misaono, izdvajaju rečenice.

Knjiga me je potpuno očarala. U njemu je pregršt emocija, od tuge i besa, do nesreće, straha i ljubavi.

Devojčica najviše priča o majci, ženi „s kosom od čelika“, o strahu za njen život na žici i o njenoj smrti. Tu je i zlostavljana polusestra, očuh pedofil i tetka koja napuštanjem cirkusa delimično uspeva da sredi život. Sledi odlazak u dom, razvod roditelja, majčin novi život.

Nade u ovoj knjizi, nažalost, nema. Nesreće se nižu i samo nadovezuju jedna na drugu. Takav je i naslov, kuvanje u palenti deluje zastrašujuće, a takav je zaista život glavne junakinje.

Preporučujem od srca, čita se u jednom dahu!

Srdačan pozdrav!
Jasmina

Zamišljam nebo. Toliko je veliko da smesta zaspim kako bih se smirila. Prilikom buđenja znam ja bog nešto manji od neba. U protivnom, stalno bismo, dok se molimo, od straha tonuli u san. Da li bog govori strane jezike? Da li razume strance? Ili anđeli sede u malim staklenim kabinama i prevode? Majka kaže, da. Otac se smeje, s bogom ima loša iskustva. Kad bi bog bio bog, sišao bi i pomogao nam, kaže. A zašto da silazi kad kasnije ionako idemo kod njega?

Aglaja Veteranji

Ništa ne sme da nam priraste srcu. Navikla sam se da se svuda smestim tako da se osećam dobro. Potrebno je samo da svoj plavi peškir stavim na stolicu. To je more. More je uvek pored kreveta. Potrebno je samo da ustanem iz kreveta i već mogu da plivam. U mom moru ne moraš da znaš da plivaš da bi plivao.

Aglaja Veteranji

Ovako započinje priča, a ja se nadam  da sam vas  bar malo zainteresovala!                                                                                                                                     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close