Priča o tajnama koje ljubomorno čuvamo
„Tamo gde rakovi pevaju“ je roman za koji sam čula još prošle godine, uz to sam nekoliko puta nailazila i na preporuke, ali tek sada je došao u moje ruke. Roman je prepun različitih emocija, a priča vas vuče da saznate šta će se dalje desiti i ne dozvoljava vam da ga ostavite. U njemu se smenjuju poglavlja o neobičnom odrastanju jedne devojčice i misterioznog ubistva mladića. Žanrovski je neodređen, u njemu ima drame, romanse i trilera.
O autorki romana sam pročitala da je zoolog i da je od malena volela prirodu i boravila u njoj. I njena junakinja ima posebnu vezu sa prirodom. Osluškivaće je, povezivaće se sa njom, učiti i čitati iz nje i, zahvaljući njoj, stvaraće čuda.
Ova dirljiva knjiga govori o odrastanju, moći prirode i ljubavi. Priča nas vodi kroz detinjstvo i odrastanje devojčice Kaje Klark, koja je sticajem nesrećnih okolnosti ostala da živi potpuno sama u kolibi, u močvari.
Zamislite ostavljenu devojčicu koja mora postati snalažljiva i hrabra da bi opstala na ovom svetu. Devojčicu koja živi u strahu, koja se skriva od ljudi i svojih vršnjaka, osećajući se odbačeno i iznevereno. Ista ta devojčica odrasta uživajući u močvari i njenim stvorenjima, svakoj biljci, ptici, peru i skoljci.
Kako bude odrastala nailaziće na sve veće izazove. Jedan od njih je i ljubav. Njena lepota privući će pažnju dvojice mladića, Tejta i Čejsa. Obojica će joj u nekom trenutku ispuniti život, i obojica će možda biti pravi ili pogrešan izbor. Divićete se ovoj junakinji, radovati se sa njom, uživati u lepotama prirode, u malim, ali dragocenim stvarima, ali i patiti i biti ljuti. Kada se desi ubistvo lokalnog mladića Čejsa, stanovnici grada posumnjaće na devojku iz močvare. Da li je ona to učinila i, ako jeste, zašto je? Na vama je da otkrijete, a ja vam od srca preporučujem ovu knjigu.
Srdačan pozdrav!
Jasmina
Izdvojeni citati:
Kada je istrčala na trem, Kaja je ugledala svoju majku u dugoj braon suknji, kako odmiče niz peščanu stazu u cipelama sa štiklama. Jedinim koje je imala za izlazak. Videla je i plavi kofer koji je mama nosila u ruci. Kaja je obično znala da će se mama uskoro vratiti, noseći meso umotano u braonkast papir. Ali mama nikad nije išla u kupovinu u cipelama od aligatorove kože, niti je nosila kofer.
— Tamo gde rakovi pevaju, Delija Ovens
Usamljenost je rasla. Bol se uselio u grudi, bol koji ništa nije moglo da olakša. Ni galebovi, ni veličanstveni zalazak sunca, ni najređe vrste školjki. Meseci su se stopili u jednu godinu. Pa još jednu.
— Tamo gde rakovi pevaju, Delija Ovens
Život ju je naučio da majstorski zgnječi svoja osećanja, da ih spakuje u tegle i ostavi na policu. Ali samoća ima vlastiti kompas.
— Tamo gde rakovi pevaju, Delija Ovens
Čekanje na presudu donosilo je usamljenost drugačije vrste. Pitanje da li će živeti ili umreti još joj nije izronilo u umu, već je ostalo pokopano pod još većim strahom od godina koje će provesti u beskrajnoj samoći, daleko od svoje močvare. Bez galebova, bez mora, na nekom mestu bez zvezda.
— Tamo gde rakovi pevaju, Delija Ovens
Idi što dalje možeš, čak tamo gde rakovi pevaju.
— Tamo gde rakovi pevaju, Delija Ovens
