Kad su cvetale tikve slavi 50. rođendan ove godine! Moram da napomenem da sam ovu knjigu jednom čitao, u srednjoj školi i to za sebe, neobavezno. Još tada mi je taj poslednji pasus ostao u sećanju kao neka nostalgična crta. Godinama sam ga se prisećao i parafrazirao. Skoro pre godinu dana sam kupio tu knjigu želeći da je imam i eto je na mojim policama.
Meni je veoma drago što sam pročitao ovu knjigu i što je imam. Dragoslavu ću se sigurno vratiti. Knjiga nije obimna i može da se pročita za jedno popodne, eventualno dva. Ni o čemu se tu ne piše nadugačko i naširoko, već u skladu sa glavnim junakom sve je tu rečeno kratko, ali jasno.
Ovo je knjiga u kojoj ćete čitati o drugarstvu iz kraja, o rivalstvu, o zavođenju devojaka, o odlasku u vojsku, o boksu, o borbenom duhu, o tome šta znači biti pobednik i da li treba pobediti po svaku cenu, o gubicima, o osveti, pa i o odlasku od svega poznatog. Knjiga pokreće mnoga razmišljanja. U jednom trenutku su mi i oči zasuzile.
Ljuba je lik kog bih definitivno voleo da upoznam, ali sa kojim se ne bih baš najbolje slagao (čini mi se). On je vaspitan i prijatan sa svojim viđenjem sveta koji je meni u većini crta okej. Na momente se ne slažemo po pitanju nekih razmišljanja. Ipak mislim da je ovo jedna od onih knjiga koju bi trebalo pročitati. Ima dušu i to je ono najbitnije ovde.
Meni lično se ova knjiga veoma dopala i nekako imam utisak da šta god da napišem o njoj nije dovoljno i zato ću ovde da se zaustavim. Ne znam ima li sada predstava po motivima ovog romana (nekada je bila zabranjena), ali ako ima vrlo rado bih voleo da odem i pogledam je. Imao sam i sam neku zamisao kako bih ja postavio tu scenu i sve to i jako bih voleo da vidim ovaj roman na daskama koje život znače.
Što se citata tiče izdvojio sam ih dva u knjizi. A tu je i poslednji pasus koji je meni postao veoma upečatljiv i po kom sam knjigu zapamtio nakon prvog čitanja. Njega neću otkrivati, pročitajte ga sami.
