Roman Dubina je treći deo serijala Berger i Blum u izdanju Dokaz izdavaštva. I kad već spominjem Dokaz, ne mogu a da još jednom ne pohvalim i korice iza kojih stoji Blend. Zaista, Nebojša i Nataša rade sjajan posao od izbora romana, pa do izgleda fizičkog primerka romana. Toliko puta sam spomenuo ovo, ali uvek iznova se oduševim. I veoma je lepo kad te izdavač ispoštuje i na taj način što u rukama držiš kvalitetan roman.
Za razliku od prva dva romana čini mi se da se ovde razvoj radnje za nijansu usporava. Ipak, već na samom početku se susrećemo sa jednim stravičnim ubistvom od kog sam se naježio. I takvo otvaranje romana obećava veoma dobru radnju. A dobre radnje u ovom romanu neće manjkati, to vam obećavam.
Nakon žestokog uvoda koji izaziva jezu, dalji tok radnje deluje pomalo usporeniji. Uz to, više smo okrenuti unutrašnjim monolozima likova i šta ih muči. Uz to, Arne je uradio odličan posao rekapitulirajući šta se dešavalo u prva dva dela serijala, pa ako niste duže vreme čitali te romane, nećete imati većih poteškoća da se podsetite. Nekom sve to može delovati pomalo dosadno, ali nekako sve ima svoju poentu. Jer je ovo i borba određenih likova sa samim sobom. A kroz te monologe to najbolje i vidimo.
Na nekoliko mesta ima nekih naime nejasnoća. Do kraja romana budu razjašnjene, ali u trenutku su me mučili ti momenti i stvarali veliku misteriju. Moram da kažem da sam tokom većeg dela romana uz Moli Blum se osećao nesigurno. Pribojavao sam se na kojoj se ona strani zakona i veoma sumnjao u nju. Na kraju i to bude razjašnjeno. Recimo taj momenat mi se nije dopao u smislu što je tek tada sve razjašnjeno. Ali dobar roman mora bar malo da nas „muči“, zar ne?
Čini mi se da je Dubina prekretnica u serijalu. Većim delom zatvara tu priču koja je obuhvatala i prva dva romana. Tako da od četvrtog romana očekujem nešto potpuno novo, nadam se još i bolje nego do sada. Ovaj deo je možda suptilniji u odnosu na prva dva, ne toliko brz, ali ima dosta preokreta od kojih nećete znati gde je levo, gde je desno, gde je gore, a gde dole. I borba u vodi mi je bila očekivana, što je prvi put da sam nešto predvideo u Arneovim romanima.
Posebno lep osećaj su mi izazvale pomenute korice iz razloga što se veći deo romana odvija u arhipelagu. Malo na vodi, malo u vodi. I ti momenti su toliko dobro opisani. I pomenuta borba pod vodom mi je delovala potpuno nerealno. Zbog Bergera sam dobio želju da prvom prilikom zaronim u neko more i osetim ono što je i on osetio. Znam da četvrti deo neće tako brzo, ali jedva ga čekam.
Један одговор