Iako mi se neće naći u top10 pročitanih za ovu godinu, roman Čitav svet na leđima mi je iznedrio veoma lepe citate u kojima sam uživao. I vrlo je moguće da ću se jednom vratiti ovoj knjizi.
Ovo je tinejdž knjiga, sama tematika je sveprisutna pa mogu je i stariji čitati. Iz sinopsisa već može da se sazna da se radi o najdebljoj tinejdžerki u Americi i momku koji ima problem da ne može da prepozna ljude, čak ni najrođenije. Svedoci smo diskriminacija po najrazličitijim osnovama, pa tako ima momenata kada se i prema debelim ljudima ljudi loše ophode, i svašta im govore.
Knjiga je slatka i divna i stvarno otvara mesta za razmišljanje i za širenje vidika. Ipak, mislim da je malo bila previše „laka“, nisam siguran da li bih se usudio da koristim reč da je previše „amerikanizovana“. U smislu, momak posle 80% knjige kaže roditeljima kakav problem ima, oni odmah to prihvataju i govore svoj deci kako su roditelji tu za njih. Libi trenutno ima oko 160kg ali je veoma vedra duhom i sad je slabo šta dotačinje. Ne znam, čini mi se da bi da sam ja u bilo kojoj situaciji od tih bio više dramatičan, očekivao bih veću količinu emocija i borbenosti. Možda nije do amerikanizacije, već do mene.
Izuzev tog dela knjiga je super. Ima lepih odlomaka, citata i stvarno je uživancija čitati je. Ipak, nije mi toliko bila super ako je uporedim sa Na posebna te vodim mesta. Svakako vam ovu drugu preporučujem od srca, a ovu ako imate viška vremena i ne znate šta da čitate. Ipak je malo i limunadica.
Meni je lično Libi malo bila iritantna zbog količine romantičnosti. Uhvati je momak za ruku ona otprilike već ima u glavi i ideju kako bi im se deca zvala. Sa druge strane bih izdvojio jednog prosvetnog radnika i žao mi je samo što naš obrazovni sistem ne dozvoljava malo veću manipulaciju sa obrazovanjem dece jer nije sve samo sedeti u učionici i pričati o predmetu i ocenjivati. Ima nešto i u druženju i igranju.
