Ako bi se od mene zahtevalo da opišem Daću ti sunce jednom rečju to bi bila reč psihodelično.
Znao sam da je knjiga tinejdž i da se radi o bratu i sestri. Kad sam počeo da čitam knjigu trebalo mi je malo vremena da se naviknem na stil. Ipak, autor pravi digresije često i nepredvidivo, pa sam se na momente gubio i nisam znao o čemu to čitam. Nije mi bilo ni jasno kako Džud priča sa bakom-duhom, da li govori ili u sebi. Dosta je bilo konfuznih momenata, bar za mene.
Inače, kao neki #funfact bih izdvojio da sam slučajno nabasao na komentar od @bymilicas o ovoj knjizi i shvatio da nam se poklapaju utisci, a to se ne dešava prvi put i bila mi je mnogo slatka ta spoznaja.
Ipak, likovi blizanaca su lepo odrađeni. Knjiga se sastoji iz poglavlja iz ugla Noe i iz ugla Džud. Polako se priča sastavlja i taj kraj gde gotovo sve klikne mi je malo passé. Ostalo je zanimljivo. Sviđa mi se ta njihova igra o podeli svemira, kao i igra o umiranju. Ima tu mnogo lepih delova.
Čitajući knjigu sve vreme sam se pitao da li je to za 3 ili 4 zvezdice na goodreads-u (inače, tamo stoji da knjiga ima oko 360 stranica, što nije istina! I takve stvarčice me nerviraju). Bilo je momenata kada sam uživao, a opet i momenata kada sam razmišljao da ostavim knjigu. Zanimalo me je kako će se knjiga završiti. Na kraju nisam dobio ništa posebno. Ali bilo je tu poruka o životu kako ne treba da ga živimo u laži i da treba da volimo svim srcem. Nekad se i dobrima desi da pogreše. Sve je to život, što se kaže. A i kako sam još pod utiskom moram da napišem i sledeće – SVE JE TO LJUBAV. Neka bude 4 zvezdice ovaj put.
