Koliko mi je bio potreban dobar triler sam shvatio tek kad sam pročitao jedan takav – Bezdan. U pitanju je roman iz 2017. godine koji je kod nas objavljen pre nekoliko dana. To je četvrti roman iz serijala Freja i Huldar koji donosi još jednu napetu i uzbudljivu priču.
I dan danas kada me pitaju za preporuku trilera prvi koji mi padne na pamet je DNK od iste autorke. Obavezno dodam da je to roman u kom sam prvi put čitao o načinu ubistva na taj način. I do današnjeg dana u tom smislu je ostao jedini takav. Ali osim toga zaista je Irsino pisanje odlično i njeni romani su vredni pažnje.
Romanom Bezdan je još jednom to potvrdila. Ono što mi se najviše dopada kod njenih romana je što kroz zločin i celu radnju romana obradi i neku bitnu temu društva. Tako je bilo i sa prethodnim romanom Oproštaj, tako je i sa ovim romanom, tako je sa svim njenim romanima.
U prvom poglavlju prisustvujemo zločinu, a od drugog nas autorka tako vešto i brzo uvlači u priču da je roman gotovo nemoguće ispustiti iz ruku. Uživao sam u svakoj stranici romana, u obrtima, u građenju mračne priče od koje mi se jeza pela uz leđa. Posebno momenat na terasi. Vešta je u prizivanju osećaja jeze.
Sam sinopsis obećava – čovek je ubijen, u njegovom stanu je pronađeno dete kome ne mogu da uđu u trag, tj. policija ne može da otkrije ko su mu roditelji i kakve veze ima sa ubijenim čovekom. I to je dovoljno za zaplet zbog kog ćete roman čitati u jednom dahu.
Dinamika između likova mi je prijala. Odnos Huldara prema Freji, Ertli, posebno prema kolegi Gvidlejgiru mi se dopao. Nekako mi se Huldar u ovom romanu čini zreliji i da bolje postupa nego ranije. I zaista se radujem da čitam šta se dalje dešavalo sa svima njima.
Poslednjih pedesetak stranica romana, tačnije deo obeležen kao četvrtak mi je bio najšokantniji. Toliko da mi se želudac u više navrata zgrčio. Irsa je u tome posebno maestralna – okretala je radnju više puta, menjala ono što mislimo da znamo. I do poslednje stranice je ostalo tako.
Ovo je roman u kom nema likova koji su ili crni ili beli, svi imaju od oba, samo zavisi u kojoj meri. Pretpostavljam da smo svi mi takvi, a onda to uspeva zaista lepo da prenese na papir i postavi da bude deo priče. Obožavao sam Irsine romane i ranije, ali ovim romanom je zakucala očekivanja od sledećih romana vrlo visoko. I jedva čekam da ih čitam!
