Zovite me Esteban i druge priče je zbirka priča na koju teško možete da ostanete ravnodušni. I ma koliko Instagram imao loših osobina, na ovome što mi je „doneo“ Estebana ću mu biti večno zahvalan. Doduše, ne bi bilo fer da ne spomenem Marka (@mastoglavi) kao glavnog „krivca“ zbog kog sam ovu predivnu zbirku priča poručio i pročitao.
Već prvom pričom Šta je meni pisaća mašina? Lejla nas uvodi u svoj svet i mi shvatamo da ove priče nisu puka izmišljotina, već otkinuti delovi njene duše oblikovani rečima. Čini se da je ovo lična priča i onda svaka naredna biva takva, pa možda i još ličnija. Dok sam je čitao imao sam utisak kao da sedim sa Lejlom negde u tri ujutru, sveže otrežnjen i pričamo tako o našim životima. Zapravo, ja slušam priču o nekim epizodama iz njenog života. A Lejla je sjajan pripovedač i biće vam žao što ova zbirka ima celih stodeset strana!
Vrlo emotivne, dirljive i bez ulepšavanja priče su pune ljudske duše. Ima tu i momenata zbog kojih ćete se nasmejati, ali ima i momenata zbog kojih ćete osetiti knedlu u grlu i zaplakati. Ono što mi se posebno dopalo kod tog izazivanja suza jeste da to ona ne čini na neki patetičan način. Jednostavno priča priču koju jednostavno osetiš. Ona uspeva da dopre do tebe, jer ume sa rečima. I jednog momenta ćeš samo shvatiti da ti se cela priča uvukla pod kožu i da želiš još.
Više puta sam se i zamislio nad nekim rečenicama i njenim mislima. Ona je rođena u jednoj drugoj državi o kojoj sam ja samo slušao od starijih (ili iz medija). Ona je bila svedok tih promena država i priča nam kako su uticale na nju. I ne mogu a da ne kažem da me nije bolelo dok sam čitao te redove. Posebno one o izdaji i stranama. Čini mi se da to ne bi smelo da bude tako. Ne bi smelo da porodica trpi. A onda kasnije čitamo o lokomotivama i trenutnoj situaciji. I ceo taj apsurd mi se čini i tužnim i smešnim, a Lejla veoma dobro poentira celu tu priču poslednjom rečenicom te priče.
Snaga emocije i osećaj boli o kom Lejla piše meni nije poznat i u tom delu nisam mogao da se poistovetim sa njom. Ipak, ona toliko dobro opisuje te momente da sam, čini mi se, približno mogao da osetim tu bol. Više puta je uspela da me dirne u srce i da se zamislim nad nekim stvarima. Ona sa malo reči uspeva da oslika pejzaž pun detalja. I veoma sam uživao posmatrajući ga.
Koliko je emotivna i divna zbirka govori u prilog i činjenica da smo se Marko i ja u jednom trenutku našalili da je pravi hashtag uz nju #SAMONEKAUDARA. Toliko emocija izbija iz nje i gađaju te direktno u srce. Tako da pokrećem ovaj hashtag za sve one romane koji vam pomere srce u grudima od svoje lepote i emoticnosti.
Možda činjenicu koliko mi se dopalo Lejlino pisanje najbolje pokazuje činjenica da sam odmah pretražio instagram da vidim ima li još nekih objavljenih knjiga od nje, a onda poručio novu zbirku priča koja je ovih dana izašla u prodaju (Požuri i izmisli grad). I veoma se radujem što ću je uskoro čitati!
Drago mi je što sam ovu zbirku pročitao i plašim se da ću naredni period imati potrebu da ljudima govorim kako ovu zbirku priča treba da pročitaju. Ovo je jedna od onih knjiga koja postane deo vas i veoma sam siguran da ću još dugo da se prisećam pojedinih scena iz ove zbirke i da ću razmišljati o njima. A u tome je i veličina umetničkog dela, zar ne?
2 komentara