Nije tajna da sam u svet trilera ušao sa Karizijevim delom Dečak od stakla, niti da mi se ta knjiga toliko dopala da sam odmah otrčao po još jednu njegovu knjigu. I od tada sam rešio da ih skupim sve, samo da sačekam nove korice. I mogu da kažem da sam konačno dočekao da Vladar iz senke bude u mojim rukama!
Ovo mi je četvrta najbolja od njega. Nema ničeg revolucionarnog što bih rekao o ovoj knjizi a da već nisam spominjao u prethodnim pregledima knjiga koje sam čitao. Pojavljuje se jeza dok sam je čitao, želja da što pre stignem do kraja i otkrijem o čemu se radi. I sve je tako upakovano da do kraja ne možete sve da otkrijete.
Knjigu otvara jedno poglavlje o čemu bude reči tek negde 50ak stranica pred kraj, tako da se sve to vreme pitate šta se dešava sa tim i kakve to veze ima sa celom radnjom. Ali Karizi i to savršeno uklopi.
Jedino čime sam možda sebi pokvario utisak jeste što sam pročitao već Čoveka iz lavirinta čija je radnja nakon ove knjige, pa sam znao za jednog od likova da će biti živ i da sigurno nije negativac. Ali tako su izlazile korice, a ja nisam poznat po strpljivosti.
Elem, ko voli trilere trebalo bi ovu knjigu da pročita. Karizi uvek ostavi nešto nedovršeno, nešto što svaki čitalac za sebe treba da uradi i da razmišlja o tome. Nije njegova najbolja knjiga, ali nije ni mlaka. Dakle, čitajte Karizija!
