Roman U potrazi za Aljaskom je divna knjiga, prepuna nekih momenata od kojih se istopiš. Njihovo drugarstvo je toliko lepo opisano da poželiš da si deo takve družine i da ti je žao ako nisi bio toliko nemiran u svojoj srednjoj školi.
Ovo mi je drugi put da čitam ovo knjigu. Iskreno, baš se i ne sećam kakvi su mi utisci bili nakon prvog čitanja. Nisam sada imao prevelika očekivanja. U grubim crtama sam znao šta će se desiti. Ali, nekako me nije ni oduvala toliko. To je razlog nešto niže ocene. Često sam viđao na tambleru citate iz ove knjige i zaista jesu divni. Još su bolji kad ih nađete u knjizi, ali nekako mi to sve nije bilo idealno.
Voleo bih da je knjiga opširnija, da ima više dana i događaja. Opet, i ovako je prijatna jer se brzo čita, ne biva dosadna. Pošto je imam u svojoj biblioteci sigurno ću joj se ponovo nekad vratiti, posebno me kraj oduševio i raspilavio. Ali ovo nije knjiga za koju bih se obavezao da je čitam jednom godišnje.
Posebno što mi se dopalo jesu sitnice poput poslednjih reči nekih ljudi. Zapravo, o tome nikad ranije nisam razmišljao koliko može biti zanimljivo. Naravno, zapitao sam se kakve li će moje poslednje reči biti. To drugarstvo i bliskost i razumevanje mi se posebno dopadaju i kamo sreće da su ljudi više posvećeni druženju i združenim zločinačim poduhvatima kojima će jedni drugima izmamiti osmeh na lice umesto onih drugih, crnih.
