Iako ne čitam da bih rekao koliko sam knjiga pročitao, ili koji broj strana sam pročitao, mislim da je ovo knjiga sa najvećim brojem strana koju sam pročitao. Složićemo se da broj strana nije direktno proporcionalan kvalitetu neke knjige. Iako ima preko hiljadu strana krimi roman Srce crno kao tinta je veoma zanimljiv celim svojim tokom.
Već sam čitao prethodne romane iz serijala o Kormoranu Strajku i počeo sam da osećam žeđ za njim. Tako da sam razmišljao da počnem ponovo da čitam serijal iz početka. Na moju veliku sreću uspeo sam da dođem do ovog, šestog dela sasvim neplanirano, tako da sam njega pročitao. I veoma uživao.
Kormoran Strajk i, sada već, njegova partnerka u istražiteljskoj agenciji Robin Elakot su jedan od najboljih dvojaca o kojima sam čitao ikada. Oboje imaju svojih slabosti i vrlina, oboje su veoma radni i domišljati, duhoviti i zanimljivi, oboje imaju neke duhove iz prošlosti koji ih opsedaju povremeno, a oboje su tako divni. Hemija između njih se prožima još od samog početka i samo je dobijala neke nove oblike.
Taj njihov odnos koji je poslovni, ali i prijateljski, pa se povremeno ušunja i neka sumnja i čežnja je sjajan. Koliko mi je žao što pate, toliko i uživam što čuvaju to što imaju. Ne sećam se kad sam čitajući uživao više u nekom odnosu od njihovog. Posebno je zanimljivo što mi, kao čitaoci, u nekim trenucima možemo da otkrijemo šta oni misle o istoj situaciji.
Što se same radnje tiče, ona je, kao i do sada, veoma zamršena ali i zanimljiva. Robert je mogao da nam napiše i malo kraći roman, sa malo manje tragova, ali zašto bi? Meni je ovaj roman proleteo, prosto mi se tražilo da čitam još i pročitao sam ga veoma brzo. Roman je pun obrta i tragova koje dobijamo između redova, ali mi se dopada što nema previše „mučenja“ u smislu da dobijemo neku naznaku pa tek posle velikog broja strana i samo rešenje iste. Osim, naravno, ko su počinioci zločina.
Kroz ovaj roman Robert se osvrće i na sajber nasilje i koliko ono može biti strašno, kao i na još neke stvari poput određenih grupa ljudi koji su motivisani nekim svojim ciljevima a koji nisu dobri. Dopada mi se što se o takvim stvarima govori naširoko, jer je u današnje vreme to veoma bitna tema.
Srce crno kao tinta je, inače, crtani film koji je nastao po zamisli dvoje ljudi koji su bili u vezi. Radnja se odvija na jednom poznatom groblju i kroz knjigu dobijamo razne naznake o samom crtanom filmu i šta on predstavlja. Kroz tu priču imamo i ceo taj proces kako od nečega malog i ličnog nastaje nešto što prelazi na Netflix ili postaje film. Sami likovi tog crtanog su mi bili zanimljivi.
Onda se tu provlači i to koliko nečije delo može biti dobro za neke ljude. Naravno, ovde je prikazan veći broj omladine koji je našao spas (na neki način) u ovom crtanom filmu. Tako da tu možem videti i tu stranu priče – kako nečije delo, knjiga, slika, muzika, film, umetničko delo, postaje nam bitno i pomaže nam da budemo bolje. I to je lepota Džoan Rouling – osim same krimi priče koju većina pisaca piše mi ovde dobijamo i dobru pozadinu o glavnim likovima. Ovo je krimi priča od krvi i mesa, od zločina i života koji se svim ljudima dešava i upravo mi je zato ovaj serijal najdraži od svih serijala koje sam čitao.
