Prošlo je deset meseci od kada nisam kročio u Sendmenov svet i moram da priznam da mi je to nedostajalo. Ipak, možda za povratak u njegov svet nije najbolja opcija da se čita Sendmen 8: Kraj svetova. Ne kažem ovo zato što je loš tom, već zato što u njemu jedva da ima samog Sendmena.
Nije prvi put da tokom cele priče Sendmena jedva ima ili se iznenada pojavi posle petnaestak stranica. Ali je prvi put da ga jedva ima u gotovo celom tomu, bar onako očigledno. Nedostaje mi on kakav je, nedostaje mi nelagodni osećaj koji mi budi dok čitam o njemu. On je lik koji volim, ali ujedno imam i dozu straha od njega.
A kad je u pitanju ovaj tom, on uopšte nije loš. Iako ima samo šest epizoda, svaka sledeća je sve kompleksnija i zahteva sve više pažnje. U šest epizoda dobijamo šest priča od gostiju gostionice Kraj svetova. Dešava se da u okviru jedne priče dobijamo priču, pa čak i priču u okviru priče koja je već u okviru neke priče. Deluje vrlo kompleksno, ali je veoma zanimljivo.
Zbog ovakve specifičnosti i što vrlo malo ima Sendmena direktno u njoj, ovaj tom se razlikuje od ostalih. Nekom možda ne bi prijao kao takav, ali smatram da uopšte nije loš. Ovde samo vidimo Nilov talenat da nam neke priče priča na skroz drugačiji, kompleksniji način. Iako se približavam kraju serijala Sendmen, nekako osećam da još mnogo toga novog ima da otkrijem i tome se radujem.
