Sendmen 7: Kratki životi je sedmi tom iz serijala o Sendmenu i jedan od meni boljih tomova. Ovo je jedan od onih tematskih tomova gde pratimo jednu priču u više poglavlja. I ova priča mi se veoma dopala.
Za razliku od prethodna dva broja u kojima sam više uživao vizuelno od same priče, ovde su mi se oba veoma dopala i mogao bih ponovo da ga čitam u neko skorije vreme sa velikim uživanjem. Grafika je sjajna, fantastična. Boje su živopisne i prelepe. Kvalitet izrade ovih brojeva je više nego sjajan, tako da sve pohvale i za Čarobnu knjigu, još jednom.
Nije lako izgubiti voljenog, pa ni člana porodice. Ali kada on ode od vas, nekima će veoma nedostajati i želeće da ga nađu. Sumanutosti veoma nedostaje Sila i ona je rešena da ga pronađe. I ceo ovaj tom je zapravo o tome – potraga za Silom. Kroz nju ćemo ponovo sresti Smrt i Sudbinu, ali i Strast i Sumornost, nešto malo više ovaj put.
Svi ti susreti i ljudi su mi više nego zanimljivi. Sama Sumanutost mi je bila i draga i pogubljena, veoma je sumanuta. San ima svoje viđenje sveta i povremeno mi nije jasan, ali ta njegova čudnovatost mi se dopada i privlači me. To njegovo menjanje oblika mi je odlično i dopada mi se kako se Gejman igra sa snovima i tom dimenzijom stvarnosti. Evidentno je da je veoma dobro razradio čitav taj svet. Više nisam siguran šta je sve moguće, a šta nemoguće, šta je san, a šta java, ali uživam. A to je i poenta, zar ne?
