Sad će gotovo tri godine kako sam uplovio u svet snova čuvenog Sendmena. I Sendmen: Uvertira je početak koji je došao na kraju. Nakon što je Gejman ispričao priču koju je hteo, na kraju je napisao i ovo izdanje koje dolazi na početku. Ipak, on ga preporučuje da se pročita na kraju. No kako sam skupio sve brojeve i želeo da uplovim u ceo svet iznova i do kraja, rešio sam da krenem od samog početka.
Ovaj broj se razlikuje od ostalih koje sam čitao po mnogo čemu. Pre svega, vrlo su upečatljive boje i crteži, sve je nekako intezivnije, jače, nabijeno emocijama. Dosta je moćno i uživanje mi je bilo da imam priliku da držim jedno ovakvo delo u rukama, posebno što je dobrog kvaliteta.
Jedno od većih iznenađenja mi je bio momenat kada se klasična knjiga otvara na još dve strane, tačnije i leva i desna strana se šire za još toliko i dobijamo jednu upečatljivu sliku koja zauzima ceo naš vidokrug. To je bio momenat kad sam ostao bez daha.
Gejman i njegova družina su definitivno proverena ekipa koja zna šta radi i oduševljavaju me načini koje osmisle da nas još više unesu u celu priču. Kao da je dodat nov stepenik na koji se popenješ i na kom si osvojen ovim delom.
Sa druge strane, priča je pomalo konfuznija. Možda je zato i bolje pročitati ovo delo na kraju serijala, kako i sam autor preporučuje. Ne prati klasičan tok radnje kao što sam navikao kroz prve tomove serijala. Ovde se dešavaju nagli skokovi, promene scene, dosta deluje konfuzno. Sve ima smisla i razumeo sam suštinu, ali je malo čudno, bar u odnosu na ono što sam navikao. No, vratiću mu se kad pročitam serijal pa verujem da ću imati drugačije utiske tada.
