Ovo je još jedan od onih romana koje mi je duže vreme stajao na polici. Razlika je samo u tome što sam ovaj roman dobio na poklon od veoma drage drugarice. Iako naslov kaže da Ovde dolaze sanjari, koji je bar mene asocirao na neko divno mesto i radnju koja će biti bajkovita, sam roman ipak nije takav.
Roman je smešten u Ameriku, u Njujork, i bavi se je porodicom koja je došla tu trbuhom za kruhom. I sa naših prostora su mnogi odlazili, a i dalje odlaze u beli svet. Odlaze tamo gde (misle da) će im biti bolje. I ovo je jedan od onih romana koji može da nam pokaže drugu stranu te medalje, da nam pokaže koliko je to nekada izazovno. Takođe, da nam pokaže koliko su sve one priče koje slušamo od drugih o boljem životu istinite.
Kroz prvu polovinu romana sam zaista uživao u glavnim likovima, Jendeu i Neni. Bili su divni i samo željni boljeg života. Trudili su se i davali sve od sebe da rade ono što se od njih očekuje. I mogu da kažem da sam se saosećao sa njima. Međutim, prvo Neni radi jednu stvar, a onda Jende radi nekoliko stvari koje mi se ne dopadaju. I drugi deo romana mi postaje pomalo mučan, pomalo bolan, pomalo tužan. Žudeo sam za krajem i nadao se najboljem, ali ne mogu da kažem da sam uživao u tim stranicama.
Roman nije naporan za čitanje, ali pasusi su povremeno dugi uz neke digresije pa se dešavalo da se izgubim u mislima. Takođe, autorka je na više mesta dodavala u zagradama neka dodatna objašnjenja. Nije mi to smetalo, ali nekako nisam navikao na takav stil. Pričala je i o zemlji iz koje potiču, Kamerunu, ali opet nekako nije mi to izgledalo najbolje. Ne u smislu kako je opisivala, već o tim prelazima iz Njujorka u Limbe i nazad.
Roman sličan ovome koji sam čitao je Imenjak. Takođe se bavi jednom porodicom koja je otišla na drugi kraj sveta zbog boljeg života. Ali u Imenjaku je autorka mnogo bolje opisala taj njihov prethodni život, odnosno kako se tamo živi. Tako da mogu da kažem da je roman Ovde dolaze sanjari malo zakazao u tom delu. Stoji i činjenica da je ovo autorkin prvenac. Zaista, priča nije loša i vredi je pročitati. Posebno za one koji su maštali ili maštaju da odu negde preko. Ali opet, nekako mi nije najbolje sela. Ima dobrih delova, ali to su neke stvari koje meni nisu prijale. I bojim se da priča kao priča nije toliko velika da bih je nekad uzeo ponovo u ruke. Ali je jedna od onih za koju mi je drago da sam je pročitao.
