Na Drini ćuprija (Ivo Andrić)

164

Ne sećam se da sam ikada ranije pročitao knjigu u kojoj je glavni lik predmet. Već po naslovu se može zaključiti o čemu je ovde reč. Most, na Drini ćuprija, kao centar oko kog se dešavaju svi događaji u jednoj kasabi. Period od oko 400 godina je pokriven ovom knjigom. Razne dogodovštine su ispričane u knjizi.

Pretpostavljam da su je mnogi čitali u školi, neki i ovako jer vole da čitaju domaće autore. Nekako se osećam nedostojnim da dajem neku detaljniju ocenu i analizu samog dela. Jedino što moram reći da mi nije baš najbolje legla. Priče su dosta zanimljive, neka su poglavlja za sebe, neka se nadovezuju na prethodna. Nekoliko likova se i provlači kroz više poglavlja i sve je to super. Ponekad samo pisac počne jednu priču i onda neprimetno ubaci još neki događaj onako usput, u sred priče, pa tako odlutam i posle da se vratim treba mi vremena. Nekako kao da mi je to malo remetilo koncentraciju. Ali zaista je delo zanimljivo.

Čitajući o Turcima i Srbima u ovoj kasabi u razdoblju od 400 godina učinilo mi se da bi se isto ponašali ljudi dve vere da ih sad stave u jednu kasabu gde bi trebalo da žive zajedno. To je taj mentalitet. Mislim da ništa drugačije ne bi bilo.

Ono što sam uvideo jeste ta verska podela i odnos među njima. Jednom se jedan naš poznati komičar našalio kako su u davna vremena kad su ljudi prestali da ratuju oko teritorija, žena i sličnog živeli u miru neko vreme a kad im je to dosadilo onda su izmislili religiju. Nekako mi se čini da se to dešava danas, što u svetu, što kod nas. Ne želim sad da stvorim neku polemiku i razvijem diskusiju. Poštujem svaku veru i ne gledam ljude kroz Boga u kog veruju. I mislim da se i u ovoj knjizi može videti to. Spominje se to zaziranje jednih od drugih ali ja kao čitalac sam imao utisak da je to nekad bespotrebno i da oni svi žive u jednom gradiću i trebalo bi da se drže zajedno koliko god to mogu. Lako je naći razlog za svađu, ali hajde da budemo svi srećni i u slozi. Uglavnom, ko ovo čita nadam se da će razumeti šta sam hteo reći.

Izdvojeni citati:

Ljubavna je strast često prisiljena da traži zabačena i ružna mesta.

Ivo Andrić

Ljudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu, lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu.

Ivo Andrić

Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi ni snagu ljubomore ni opasnost koja se u njoj krije.

Ivo Andrić

Svi mi umiremo samo jednom a veliki ljudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina.

Ivo Andrić

Zaljubljena žena, i kad je potpuno razočarana, voli svoju ljubav kao nesuđeno dete.

Ivo Andrić

Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i opisa, a ipak traje i stoji čvrsto kao na Drini ćuprija.

Ivo Andrić

Detalji o knjizi:

Knjiga: Na Drini ćuprija
Autor: Ivo Andrić
Izdavačka kuća: Laguna
Godina izdanja: 1945.
Žanr: Istorijski

Kako sam saznao za knjigu: Čuo sam za nju još kao mali, a i obrađivali smo je u srednjoj školi

Omiljeni lik: Lotika
Najmanje omiljeni lik: Abidaga
Ocena: 8/10

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close