Ne sećam se da sam ikada ranije pročitao knjigu u kojoj je glavni lik predmet. Već po naslovu se može zaključiti o čemu je ovde reč. Most, na Drini ćuprija, kao centar oko kog se dešavaju svi događaji u jednoj kasabi. Period od oko 400 godina je pokriven ovom knjigom. Razne dogodovštine su ispričane u knjizi.
Pretpostavljam da su je mnogi čitali u školi, neki i ovako jer vole da čitaju domaće autore. Nekako se osećam nedostojnim da dajem neku detaljniju ocenu i analizu samog dela. Jedino što moram reći da mi nije baš najbolje legla. Priče su dosta zanimljive, neka su poglavlja za sebe, neka se nadovezuju na prethodna. Nekoliko likova se i provlači kroz više poglavlja i sve je to super. Ponekad samo pisac počne jednu priču i onda neprimetno ubaci još neki događaj onako usput, u sred priče, pa tako odlutam i posle da se vratim treba mi vremena. Nekako kao da mi je to malo remetilo koncentraciju. Ali zaista je delo zanimljivo.
Čitajući o Turcima i Srbima u ovoj kasabi u razdoblju od 400 godina učinilo mi se da bi se isto ponašali ljudi dve vere da ih sad stave u jednu kasabu gde bi trebalo da žive zajedno. To je taj mentalitet. Mislim da ništa drugačije ne bi bilo.
Ono što sam uvideo jeste ta verska podela i odnos među njima. Jednom se jedan naš poznati komičar našalio kako su u davna vremena kad su ljudi prestali da ratuju oko teritorija, žena i sličnog živeli u miru neko vreme a kad im je to dosadilo onda su izmislili religiju. Nekako mi se čini da se to dešava danas, što u svetu, što kod nas. Ne želim sad da stvorim neku polemiku i razvijem diskusiju. Poštujem svaku veru i ne gledam ljude kroz Boga u kog veruju. I mislim da se i u ovoj knjizi može videti to.
Spominje se to zaziranje jednih od drugih ali ja kao čitalac sam imao utisak da je to nekad bespotrebno i da oni svi žive u jednom gradiću i trebalo bi da se drže zajedno koliko god to mogu. Lako je naći razlog za svađu, ali hajde da budemo svi srećni i u slozi. Uglavnom, ko ovo čita nadam se da će razumeti šta sam hteo reći.
