Prvo što ću reći o knjizi Hotel Marigold je da je Debora tako dočarala Indiju da sam nakon knjige prvo otišao na google da istražim koliko koštaju aranžmani za Indiju. Privukao me je njen opis. Iako tu nema previše podataka o njihovoj religiji ili istorijskih činjenica o kulturnim spomenicima Indije, ipak način na koji je opisala indijski narod me je privukao da poželim da se upoznam sa Indijom. Nadam se da ću jednog dana to i uraditi.
Knjiga nudi veliki osećaj topline, sagledava celu priču iz malo više uglova, ali to se i ne oseti. Na kraju knjiga deluje prekratko i želite još. Debora na veoma lep način dočarava pozne godine ljudi i šta prolazi kroz njihove glave. Čak i taj susret generacija dočarava na originalan način. Ne trudi se da upakuje u lep papir neke stvari, što me posebno oduševljava.
Gledao sam film (sad već veoma davno) i zaboravio sam detalje filma, ali se sećam u grubim crtama osnovnih stvari. I bez obzira na to, utisak o knjizi mi nije pokvaren. Čak sam i iznenađen sa kakvom otvorenošću Debora piše o nekim seksualnim scenama i fantazijama. Čak nisam ni pomislio da se tako neke rečenice mogu pročitati u ovakvom romanu koji je više priča o trećem dobu. I baš to upotpunjuje ovaj roman i daje mu poseban sjaj i veoma realističnu crtu.
Za neke delove sam pomislio da su bespotrebni, ali na kraju su se svi savršeno uklopili u jednu divnu priču. Smatram da bi svako trebalo da pročita ovaj roman jer nam to može pružiti neku jasniju sliku da i nas čeka starost (mada sumnjam da će današnje generacije dočekati po 77, 78 godina) i da će nas naslediti neke nove generacije koje nećemo razumeti, ali ni oni nas. Bar, to u teoriji zvuči kao lepa zamisao.
