Svi smo svedoci situacije koja se odvija na istoku Evrope. Iskreno se nadam da će uskoro doći kraj ovoj agoniji i da će za narod Ukrajine što pre svanuti bolje sutra od ovog groznog danas. Spominjanje Černobilja, između ostalog, me je podsetilo na seriju o najvećoj tehnološkoj katastrofi koja nam se zadesila, pa sam tako u dve večeri odgledao celu seriju ponovo. Potom sam se setio da mi se na policama nalazi Černobiljska molitva i rešio sam da je pročitam.
Ono što Černobiljska molitva donosi sa sobom je nešto što je vrlo aktuelno i danas. A verujem da bi se slična knjiga mogla napisati i sa tematikom kovida, pa čak i ovog rata koji se trenutno odvija na teritoriji Ukrajine. Ako mislite da je ovo još jedna knjiga koja nam prikazuje kako su se odvijali događaji u Černobilju u noći između 25. i 26. aprila te kobne 1986. godine, varate se.
Na koricama i piše da je ovo hronika budućnosti i zaista, kada se pročita, shvatimo zašto je to tako. Ovo zaista jeste skupina priča o bolnim događajima koji su se desili, a proizašli su kao posledica te katastrofe. I može se osetiti ljudska patnja, bol, kao i mnoge druge emocije koje se bude u narodu. Nekako mi se čini da je ovo i knjiga današnjice. A uz to, naučio sam još neke stvari.
Pre svega, nekako Černobilj uvek vezujemo za Ukrajinu i, bar u mojoj glavi, je uvek asocijacija bila da je nesreća zadesila Ukrajinu. Ipak, već na samom početku knjige autorka nam iznosi podatke da je zapravo Belorusija daleko više pogođena ovom katastrofom nego Ukrajina, ili Rusija. Stope obolelih od kancera, površina zemljišta koje ne sme da se koristi su daleko veće u Belorusiji od druge dve spomenute zemlje. Ovo je nesreća koja se dogodila u jednoj državi, ali njene razarajuće posledice nisu zadržane unutar granica te zemlje.
Černobiljska molitva je zbornik glasova raznih ljudi, od onih običnih, ljudi sa sela i grada, do ljudi koji su bili deo sanacije štete u Černobilju, bilo da su naučnici, vojnici ili u nekoj trećoj grupi ljudi, pa do pojedinih ljudi sa vlasti. Ovo je priča iz mnoštvo uglova i pogleda na sam događaj i svet posle istog. Godine su prošle, ali taj događaj se još pamti, i što je gore, njegove posledice su još tu i osećaju se. Neke od tih priča su veoma bolne, neke skoro pa neme. Čini se da autorka nije ulepšavala njihove „ispovesti“. Osećamo njihovu bol, patnju, tugu, njihove gubitke.
Ako ste gledali seriju, sigurno znate da za jednu ženu koja nije odustajala od svog muža. Imala je predstavu o posledicama po nju ako nastavi da bude u njegovoj blizini i ona nije odustala od njega. Njena priča gotovo da otvara ovaj roman. Kostur same priče već znate iz serije, ali ovde je daleko ogoljenija i detaljnija. Iako sam znao kako se završava ipak sam je čitao sa knedlom u grlu polako i bojažljivo. Snaga ljubavi može biti nezaustavljiva i razorna. Uz to, u toj priči sam saznao i kako nekome ko nas je napustio možete poslati neki predmet koji vam traži u snovima. Ne znam da li tako nešto postoji na našem podneblju, ali mi je bilo zanimljivo da to čujem.
Nakon te bolne ispovesti, tu je mnoštvo drugih. Knjigu možete čitati i danima, sedmicama. Možete čitati priču po priču. Neke su kratke, neke su napisane na nekoliko stranica. Sve one donose neverovatni prikaz jednog doba, običnih ljudi i njihove želje da prežive, ali i da sačuvaju ono što su imali. Nažalost, tu vidimo i lošu stranu države. Onu koja krije stvari od svojih građana i koliko tako nešto može biti pogubno. Neću dublje komentarisati ovu temu, jer ne želim da zalazim u politiku. Ali mislim da je i taj aspekt bitan, jer nam pokazuje koliko blagovremeno delovanje i priznavanje greške (ma koliko velika bila) može da spase živote ljudi.
Posebno bih izdvojio horove. Autorka je uspela i da ih poređa gradacijski i utisak je veliki a bolan. Znam da je Svetlana napisala još knjiga i vrlo je moguće da ću još neku od njih pročitati nekada. Vredne su pažnje i toplo ih preporučujem svima.
Izdvojeni citati:
Sreća je tako jednostavna!
— Černobiljska molitva, Ljudmila Ignatenko
Zbog čega se onda ljudi sećaju?
— Černobiljska molitva, Petar S.
Niko ne živi dva puta. I list opada, i drvo pada.
— Černobiljska molitva
Da su svi pametni, ko bi bio budala?
— Černobiljska molitva, Ana Petrovna Badajeva
Ali s Bogom se ne vredi boriti… Treba čekati.
— Černobiljska molitva, Ana Petrovna Badajeva
Ima li nešto strašnije od čoveka?
— Černobiljska molitva, Majka
A čovek ne ume da bude srećan. Evo ja, ne volim sumrak…
— Černobiljska molitva, Nikolaj, već slobodan čovek
Odjednom sam počeo da sumnjam, šta je bolje: sećati se ili zaboraviti?
— Černobiljska molitva, Jevgenij Aleksandrovič Brovkin
Ako vera u razum napusti čoveka, u njegovu dušu će se useliti strah, kao kod divljaka. Isplivaće čudovište…
— Černobiljska molitva, Slava Konstantinova Firsakova
