Moje uspomene na roman Mali princ sežu u najranije detinjstvo. Tada smo u kućnoj biblioteci imali mamine knjige iz školskih dana. I jedna od njih je bila baš Mali princ.
Sećam se da sam je više puta započinjao, ali me je uvek nešto omelo i zaustavljao sam se, uvek na istom delu, otprilike na 10. strani.
Prvi put da sam je pročitao celu bilo je pre desetak godina kada sam se vraćao kući nakon ispita i sećam se da sam je pročitao brzo. Zatvorio sam je i ostatak vožnje proveo razmišljajući o njoj. Žao mi je što tada nisam aktivno pisao utiske o knjigama jer ne mogu da se setim kako sam je doživeo, osim da je bilo intenzivno.
Čini mi se da je Mali princ jedan od najpoznatijih romana i nekako u svakom probudi nešto pozitivno. Znam i da ima onih koji vole da ga skupljaju na različitim jezicima.
Ne mogu reći da meni spada u omiljene romane ili da bih ga skupljao na drugim jezicima, ali jeste roman koji bih opet rado pročitao za deset godina.
Ono što je najlepše u njemu jeste momenat da nas podseti na dete u nama. Svi smo ga imali, svi smo ga negovali i rasli zajedno. A onda odrastajući nekad zaboravimo da se igramo, da budemo dete. A biti dete je veoma bitno čak i kad smo odrasli.
Poseban užitak mi je bio da ovaj roman ovog puta „čitam“ slušajući ga putem platforme slušaj.rs. Ovo mi nije prva audio knjiga generalno, a nije ni na njihovoj platformi. No sviđa mi se kako su unapredili aplikaciju i što imaju i domaća i strana izdanja i siguran sam da neću stati na ovom romanu.
Mali princ je definitivno delo koje vredi čitati i kojem se treba vraćati. Čak imam utisak da sam ga doživeo kao san. Obično slušam knjigu pred spavanje. Stavim slušalice i isključim se na nekih 20-30 minuta koliko mi koncentracija dopusti dok sam budan. I zato je za mene, ovog puta, Mali princ kao san, nešto što sam doživeo, video i nosim sa sobom.
