Ima godinu dana kako nisam ništa čitao od Roulingove i iskreno sam se uželeo malo. Dvoumio sam se između ove bajke i ponovnog čitanja serijala o Kormoranu Strajku i na kraju je pobedu odneo Ikabog.
Iako nam sama autorka u uvodu kaže da je ovo bajka koja je dugo nastajala u njoj i pričala ju je svojoj deci dok su bili mali, ona zapravo u toku pisanja serijala o Hari Poteru nije puno razmišljala o nečemu drugom da objavi. Na kraju, u vreme pandemije tokom 2020. godine je postavila ovu priču na internet, a onda pozvala njene najmlađe čitaoce da joj pomognu da svojim crtežima ukrase ovu bajku.
Ovo je jedna moderna priča u kojoj sam pomalo nalazio sličnosti sa serijalom Igre prestola, na neki čudan način. Možda je samo do mene. Ipak, ni to mi nije smetalo da uživam u ovoj bajci.
Već sam navikao da je Džoan opširna, tako da se nisam iznenadio što je ovo bajka od skoro pa tri stotine stranica. Kao i uvek, ona je vrlo detaljna i piše naširoko, a opet sve ima smisla. I zaista uvek uživam u svakoj stranici njenog dela. I, kao i do sada, priča je takva da prosto vuče napred.
Posebno mi je super što su poglavlja kratka, tako da ako se ova bajka čita deci može se lako „iseći“ na delove a da deci bude lako da znaju gde su stali. Voleo bih da sam veoma mali i da slušam ovu bajku po prvi put. Ali izgleda se ne može baš sve u životu kako bismo voleli.
Sa druge strane, ovo jeste jedna priča sa bitnom porukom i kako u životu ne treba biti pohlepan, niti se zamrsiti u laži, posebno neke velike laži. Možda na neko vreme te laži uspeju da opstanu i uspete da uživate u onome što ste stvorili, ako kako ono kažu – Zaklela se Zemlja Raju da se tajne sve odaju. Tako je i u ovoj bajci.
Priznajem, imao sam želju sve vreme da se tok bajke preokrene i da se ne završi nesrećno i tužno. I mogu da kažem da je na neki način to i ispunjeno. Valjda se od bajke takvo nešto i očekuje. Ikabog je jedno zanimljivo čudovište i bilo mi je interesantno da ga zamišljam. A onda svoja zamišljanja da poredim sa crtežima dece koja su učestvovala na konkursu i ukrasila naše izdanje Ikaboga.
Bilo mi je zanimljivo što mi je ovde najdraži lik Dejzi, a isto tako se zove i najdraži lik iz prethodne knjige koju sam čitao. A kad smo kod imena, imena u ovoj bajci zvuče pomalo smešno, a opet nekako su sva simbolična. Pretpostavljam da na engleskom mnogo lepše i smislenije zvuče, ali mi čak ni ovde nisu smetala.
Kvalitet papira i same knjige je više nego odličan, štampa takođe. Zaista je ovo bajka koja vredi svaki dinar i u njoj se veoma može uživati. I mislim da kako klinci, pa tako i mi, klinci u duši, možemo uživati u ovoj bajci. Ovo nije Hari Poter, ali jeste jedna sjajna priča za decu. I radujem se svakakom novom susretu sa delima Roulingove.
