Šta se to dešava u gradovima: Kvir motivi u domaćoj poeziji

586

Tragovi prvih kvir (queer) umetničkih dela mogu se pronaći među starim egipatskim crtežima, te su erotski prikazi bili česta pojava i za vreme antičkog i rimskog perioda. Iako ne možemo odgovorno tvrditi kako je u to vreme publika na njih reagovala, svedoci smo dela koja u sebi sadrže ovakve motive, a koja ne prestaju da izazivaju burne reakcije i privlaće pažnju – bilo da je reč o pohvalama ili osudama.

Neosporno je da angažovana umetnost, odnosno književnost, predstavlja poseban vid dijaloga između suprotnih strana i jedan je od razloga zašto je kao takva izuzetno bitna i neophodna.

Na domaćoj književnoj sceni sve više je mladih autora koji stupaju na front u borbu za ljudska prava, makar se ta bitka odvijala u stihovima. Iako se uvek nađu i oni koji smatraju da je takav vid aktivizma besmislen, na tlu koje i dalje siluje patrijarhat pod velom tradicije i porodičnih vrednosti, bilo kakvo istupanje u javnost ili pisanje o nečemu što je drugačije – ravno je junaštvu. Možda ne junaštvu iz priča na koje su navikli naši dedovi, ali zahvaljujući ovim autorima – o ovoj borbi će više znati generacije koje tek sazrevaju i dolaze. Važno je da istaknemo da veliki broj dela sadrži dosta karakterističnih kvir motiva, bez obzira na nameru ili svest njihovih autora. Dakle, kvir motivi nisu striktno vezani za pripadnike kvir zajednice, te upotreba istih može biti potpuno nesvesna, ali ta činjenica ne umanjuje njihov značaj. Imajući to u vidu, podeliću par pesama koje su na mene ostavile najsnažniji utisak i u kojima sam se ja, kao kvir čitalac, najviše pronašla, bila to namera njihovih autorki/a ili ne – hvala im.

SANJAM OCA I NOŽEVE, NOŽEVE, NOŽEVE

sećam se, zajedno smo slušali vesti:

u Crnoj Gori donet predlog zakona
o istopolnim brakovima

kako si ustao, prekrstio se i rekao
Crna Goro, postala si još crnja

opet si psovao Ameriku, ali, tata
nije ljubav Lidl da dođe sa Zapada

obići ćeš sve vračare da me spasiš

nema vajde, ja ću misliti o njoj
ti o ženi na koju inače misliš
kad slušamo Šabana Šaulića

hej, tata, imaćeš divnu snaju

ta delija devojka zna da puca iz puške
možeš u nebesa da vineš jabuku

da, tata, imaćeš snaju čak iako nemaš sina
vidiš koliko je domišljat Bog

Radmila Petrović
Izvor: Zbirka pesama “Moja mama zna šta se dešava u gradovima”, PPM Enklava

MONPARNAS

nikada neću zaboraviti
kako smo lutale ulicama
četrnaestog arondismana
i slučajno otkrile grob
Simon i Žan Pola
kada si rekla: šteta,
takve tragedije se retko dese

korito Sene
koje si presekla pogledom,
i pukotine po bokovima
mlečne reke ulivene
u tvoj stid

neću zaboraviti
kako si mi šapatom
pomerila šiške
i da sam pomislila:
zar ne bismo ovako
mogle i kod nas?

Marija Marković
Izvor: bludnistih.com

KOLIKO GRUBOSTI

živote, imaš li ti pojma
koliko nam tvrda koža
postati mora
da izdrži pogled ispod oka
u trenucima sreće
kada izgubim svest
o svetu koji kune me
i pljuje,
a bezbrižan budem
ne primetim nekad
niti čujem
ja ne bojim se
sveta koji uz nas hoda
ne bojim se nikoga.
sudbino, znaš li bar ti
koliko grubosti
zbog dlana u dlanu
i pišljivog zagrljaja
ja istrpeti moram.

Đorđe Simić
Izvor: strane.ba

2.

Ako nastupi glad
mi ćemo leći, prespavaćemo je.
Probudićemo se šćućureni
i tiho hitati u dan.
Dodirnuću te kao slučajno
ti to kao nećeš primetiti.
Kao žurićemo, kao moramo, kao hitno je.
Gledaćemo u svodove breza u aprilu
tražiti mirise koje ne osećamo
u nekim ulicama, daleko od centra.
Onda ćemo se pogledati, pa ćemo se nasmejati.
Smejaćemo se dugo.
Nikad nećemo zaplakati jer to se ne radi.
Pogledaćemo u gnezdo bez rode.
Pričaću ti kako sam dok sam bio mali
razbijao golubija jaja, bacao ih sa tavana
a nekad sam bacao i ptiće
i rasturao gnezda
i onda išao kući da plačem krišom.
I kako je jedna baba od tih golubova sa tavana pravila supu.
Kako je ta baba živa i danas, kako sigurno ima sto godina.
Tebi će moje priče biti besmislene
jer ja te priče pričam sebi
i malom cikorijastom dečaku
koji čuči u dnu čaše.
Pogledam ga, namigne mi
onda ja namignem tebi
pa se osećam glupo.
Mi se nikad ne držimo za ruke.
Mi često pričamo o ljubavi.
Mi nosimo iste farmerice iz H&M-a.
Nas dvojica gledamo u isti dlan.

Bojan Krivokapić
Izvor: Zbirka pesama “Gnezo dečaka”, Treći trg

SUSRET

Hoćemo da se raspoznamo,
da zađemo jedan u drugog,
poput zvečarki
i da se u nama sliva mlijeko,
kao velika zaraza,
od koje se sela ne mogu saprati,
niti se čist oblak može pred nama
ubrati.
Hoćemo da se pokrijemo travama,
u livadi da se rastrgnemo,
pa da nas kao najhrabrije vode na prvu liniju,
da kuhinjske zidove
ukrase našim kalendarima,
hoćemo da se budimo u plodovoj vodi,
da nam bude lijepo,
da spavamo u svilenom krdu božje samoće,
hoćemo da ljubimo svijet zakona i satiranja,
da se prospemo njemu,
umireni i mazni.
Možemo da se vidimo,
kako idemo konjima i entitetima,
kako se, sitniji od cimeta, grlimo,
omraženi od zajedništva,
naše poroznosti i vrline.

Vladan Šipovac
Izvor: Zbirka poezije “Poljubac”, ARGH

Izvor fotografija: boredpanda.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close