Najdraže zbirke poezije iz 2020. godine

Iako Vitomirka Trebovac za svoju novu zbirku kaže da su to “pesme o običnim stvarima, svakodnevne teme, svakidašnja jadikovka, što bi rekao Ujević”, ova knjiga je pravo blago lepote i raskošnog života koji autorka daje svemu što je okružuje, čak i kada kroz svoje stihove spominje smrt, otkucaji njenog srca su osetni u svakoj stranici. Ovo je jedna od onih knjiga kojoj ćete se više puta vraćati i osmehnuti kad god joj ugledate korice na tuđim policama.

Vladan Krečković je čitalačkoj publici poznat i kao autor romana „Aleksa ili kroz snegove i sirene“, ali ove godine nas je sve obradovao sa svojom prvom zbirkom poezije koja nosi isti naziv kao i film Vima Vendersa. Vladan uspeva na veoma suptilan način, bez imalo patetike, da piše o svojim sećanjima, unutrašnjim nemirima i preispitivanjima sa kojima se susreće svako ko još traži svoje mesto pod suncem.

Prva zbirka Aleksandre Jovičić nije lagano štivo, niti su neki od njenih uznemirujućih stihova zalogaj koji bez bola u grlu svako može da proguta, ali oni oslikavaju deo istorije i svedoče o surovoj realnosti u kojoj su rasli svi oni čije detinjstvo su zahvatili užasi rata. U načinu na koji pesnikinja o njima piše krije se posebna lepota i moć zbog koje ovu zbirku treba čitati i o njoj pisati.

Pesnikinja i spisateljica Olja Savičević Ivančević je za svoju zbirku “Divlje i tvoje” ove godine dobila nagradu “Risto Ratković”, a ako mene pitate – njena knjiga zasužuje sva moguća priznanja. Autorka piše o prizorima iz svog detinjstva i ratnim traumama, o rodnim i društvenim odnosima, a njeno pero vodi snažna emotivnost i feministička perspektivna koja je domaćoj književnoj sceni itekako neophodna, a ova zbirka najnoviji je primer zašto je njena autorka jedan od najvažnijih glasova regiona.

Ime Mehmed Begić sasvim sigurno je poznato svakom ko ovu listu čita, te se čini da o njegovom stvaralaštvu ne moram puno pisati jer on je odavno deo prvog reda uticajnih savremenih pesnika. Begićeva divlja tama je pre svega izuzetno lična priča o usamljenosti i melanholiji. Ova zbirka je nalik dugo čekanom pismu nekog starog prijtelja koji već dugo nije tu, fizički prisutan, ali nam je ostao blizak.

Ma koliko nežna, prisutna je i erupcija osećanja kod pitomog vulkana. Poput dnevnika o jednoj ljubavi, ova zbirka pušta nas da zavirimo u neke od najintimnijih momenata i pratimo životni tok jednog odnosa kroz njena poglavlja. Simić suptilno i vešto dočarava problematiku para koji svoju ljubav mora da skriva od tuđih pogleda i da skrštenim rukama pogledom se grli izvan svojih vrata i zidova.

U svom prvencu, pesnikinja Martina Kuzmanović u prvi plan stavlja pojmove tela i prostora, suočenim sa traumama i gubicima. Njene pesme svedoče o strahovima, odrastanju i ogromnoj potrebi za bliskošću, kao i o naporima da izgradi se budućnost izvan granica zemlje u kojoj je odrasla. U ovoj zbirci utočište su pronašla izgubljena sećanja koje autorka pisanjem čuva od zaborava.

Emina Elezović je svojom prvom zbirkom poezije širom otvorila vrata i pustila nas u svoj svet preispitivanja, teskoba, ljubavi i sećanja. Ovo je zbirka o stvarnosti koju autorka ne ulepšava, ali opet piše o njoj bez pesimizma. Čitajući njene stihove shvatamo da se ‘iza vrata’ često krijemo mi sami i sve ono od čega bežimo, nespremni da se suočimo, dok Emina Elezović shvata bitnost preispitivanja sebe.

Nikola Đurica, pesnik i basista benda Potop, piše pesme o noćnim životinjama koje, osim što čuje i jasno razume, prepoznaje u svima nama i neustrašivo im prilazi u ulozi posmatrača. Autor, kroz stihove sa pažljivo odabranim rečima, pušta nas da i mi postanemo deo sveta koji, bez obzira što je pred nama, često ne vidimo ili odbijamo da u isti gledamo.

Lista najboljih zbirki poezije ne bi bila moguća bez imena Radmile Petrović i knjige koja je obeležila godinu, te je namerno ostavljam za kraj. O ovoj zbirci neću ništa pisati, verujem da je svako već naleteo na njene pesme po brojnim portalima i blogovima koji su pisali o mladoj pesnikinji. Radmila Petrović je uspela da osvoji čitalačku publiku koja pomno prati domaću scenu, ali i da svojim hrabrim i dirljivim stihovima privuče sve one koji do sad poeziju nisu čitali. Hvala ti, Radmila!