Najdraže zbirke poezije iz 2020. godine

1.1K

Godina koja nam je iza peta sve nas je naterala da putujemo manje nego što smo planirali, ako ne i potpuno, ali najlakši beg iz svega što se dešavalo oko nas bila je, kao i uvek, knjiga. I ako se išta radilo ove godine, sudeći po sebi i ljudima iz mog okruženja – čitalo se više nego ikad.

Bez ikakvih pretenzija da sebe predstavim kao velikog stručnjaka bilo koje oblasti književnosti, sastavila sam listu od 10 meni najdražih zbirki poezije koje sam u ovoj godini čitala. Naime, kako bi lista bila konciznija, uzela sam u obzir samo zbirke koje su objavljene 2020. godine i na taj način bile male radosti u ovoj, poprilično tužnoj godini.

Uz dužno poštovanje svim autorkama i autorima koje sam uvrstila (kao i onima koje sam izostavila), poželala sam da o svakoj od ovih knjiga podelim par svojih utisaka i poneki stih koji još nisam zaboravila.

Ukoliko ste u prilici da kupite sebi ili poklonite nekom ko voli poeziju, sigurna sam da se nećete pokajati odabirom nekog od sledećih naslova:

1. Vitomirka Trebovac, Dani punog meseca (LOM)

Iako Vitomirka Trebovac za svoju novu zbirku kaže da su to “pesme o običnim stvarima, svakodnevne teme, svakidašnja jadikovka, što bi rekao Ujević”, ova knjiga je pravo blago lepote i raskošnog života koji autorka daje svemu što je okružuje, čak i kada kroz svoje stihove spominje smrt, otkucaji njenog srca su osetni u svakoj stranici. Ovo je jedna od onih knjiga kojoj ćete se više puta vraćati i osmehnuti kad god joj ugledate korice na tuđim policama.

preobražavam se prirodno, punim se ko mesec,
ne znam kako da postanem bolja,
ali i ovakva uspem nekom da osvetlim put

Vitomirka Trebovac

2. Vladan Krečković, Pariz, Teksas (PPM Enklava)

Vladan Krečković je čitalačkoj publici poznat i kao autor romana „Aleksa ili kroz snegove i sirene“, ali ove godine nas je sve obradovao sa svojom prvom zbirkom poezije koja nosi isti naziv kao i film Vima Vendersa. Vladan uspeva na veoma suptilan način, bez imalo patetike, da piše o svojim sećanjima, unutrašnjim nemirima i preispitivanjima sa kojima se susreće svako ko još traži svoje mesto pod suncem.

nikad se ne pitaj
zašto Bog uz strahove
nije ostavio uputstva

Vladan Krečković

3. Aleksandra Jovičić, Naše male smrti (Književna radionica Rašić)

Prva zbirka Aleksandre Jovičić nije lagano štivo, niti su neki od njenih uznemirujućih stihova zalogaj koji bez bola u grlu svako može da proguta, ali oni oslikavaju deo istorije i svedoče o surovoj realnosti u kojoj su rasli svi oni čije detinjstvo su zahvatili užasi rata. U načinu na koji pesnikinja o njima piše krije se posebna lepota i moć zbog koje ovu zbirku treba čitati i o njoj pisati.

često poželim da se ubijem i drugim danima,
ali najviše nedeljom
jer nedeljom najviše patim zbog toga
što niko više nije srećan

Aleksandra Jovičić

4. Olja Savičević Ivančević, Divlje i tvoje (LOM)

Pesnikinja i spisateljica Olja Savičević Ivančević je za svoju zbirku “Divlje i tvoje” ove godine dobila nagradu “Risto Ratković”, a ako mene pitate – njena knjiga zasužuje sva moguća priznanja. Autorka piše o prizorima iz svog detinjstva i ratnim traumama, o rodnim i društvenim odnosima, a njeno pero vodi snažna emotivnost i feministička perspektivna koja je domaćoj književnoj sceni itekako neophodna, a ova zbirka najnoviji je primer zašto je njena autorka jedan od najvažnijih glasova regiona.

dok ne sretneš nekog tko te voli luđe
i predanije od mene,
samo odlazi i ne osvrći se

Olja Savičević Ivančević

5. Mehmed Begić, Divlja tama (Treći trg)

Ime Mehmed Begić sasvim sigurno je poznato svakom ko ovu listu čita, te se čini da o njegovom stvaralaštvu ne moram puno pisati jer on je odavno deo prvog reda uticajnih savremenih pesnika. Begićeva divlja tama je pre svega izuzetno lična priča o usamljenosti i melanholiji. Ova zbirka je nalik dugo čekanom pismu nekog starog prijtelja koji već dugo nije tu, fizički prisutan, ali nam je ostao blizak.

obučeni smo u crno
pa ipak niko ne posjeduje našu usamljenost

Mehmed Begić

6. Đorđe Simić, Pitomi vulkan (Nova Poetika)

Ma koliko nežna, prisutna je i erupcija osećanja kod pitomog vulkana. Poput dnevnika o jednoj ljubavi, ova zbirka pušta nas da zavirimo u neke od najintimnijih momenata i pratimo životni tok jednog odnosa kroz njena poglavlja. Simić suptilno i vešto dočarava problematiku para koji svoju ljubav mora da skriva od tuđih pogleda i da skrštenim rukama pogledom se grli izvan svojih vrata i zidova.

soba je tvoja otvoreni kavez
gde čekam smrt
okovan nadom

Đorđe Simić

7. Martina Kuzmanović, Ovo telo je hotel (PPM Enklava)

U svom prvencu, pesnikinja Martina Kuzmanović u prvi plan stavlja pojmove tela i prostora, suočenim sa traumama i gubicima. Njene pesme svedoče o strahovima, odrastanju i ogromnoj potrebi za bliskošću, kao i o naporima da izgradi se budućnost izvan granica zemlje u kojoj je odrasla. U ovoj zbirci utočište su pronašla izgubljena sećanja koje autorka pisanjem čuva od zaborava.

ovo telo je hotel i ponekad imam sreće
pa uspem da zagospodarim
njegovim prostorom

Martina Kuzmanović

8. Emina Elezović, Iza vrata (Imprimatur)

Emina Elezović je svojom prvom zbirkom poezije širom otvorila vrata i pustila nas u svoj svet preispitivanja, teskoba, ljubavi i sećanja. Ovo je zbirka o stvarnosti koju autorka ne ulepšava, ali opet piše o njoj bez pesimizma. Čitajući njene stihove shvatamo da se ‘iza vrata’ često krijemo mi sami i sve ono od čega bežimo, nespremni da se suočimo, dok Emina Elezović shvata bitnost preispitivanja sebe.

jednom ću pričati: izliječilo me to
što sam putovala u sebe i tamo
našla lale pa se svake subote ujutro
vraćala da ih zalijem

Emina Elezović

9. Nikola Đurica, Noćne životinje (PPM Enklava)

Nikola Đurica, pesnik i basista benda Potop, piše pesme o noćnim životinjama koje, osim što čuje i jasno razume, prepoznaje u svima nama i neustrašivo im prilazi u ulozi posmatrača. Autor, kroz stihove sa pažljivo odabranim rečima, pušta nas da i mi postanemo deo sveta koji, bez obzira što je pred nama, često ne vidimo ili odbijamo da u isti gledamo.

šta god da se desi sa tobom, sa svetom, mirno
predaj se u borbi
bez krvi i nadmetanja.

Nikola Đurica

10. Radmila Petrović, Moja mama zna šta se dešava u gradovima (PPM Enklava)

Lista najboljih zbirki poezije ne bi bila moguća bez imena Radmile Petrović i knjige koja je obeležila godinu, te je namerno ostavljam za kraj. O ovoj zbirci neću ništa pisati, verujem da je svako već naleteo na njene pesme po brojnim portalima i blogovima koji su pisali o mladoj pesnikinji. Radmila Petrović je uspela da osvoji čitalačku publiku koja pomno prati domaću scenu, ali i da svojim hrabrim i dirljivim stihovima privuče sve one koji do sad poeziju nisu čitali. Hvala ti, Radmila!

ljudi u mom selu počeli su da čitaju poeziju
i zato ne smem reći
koliko sam malina našla u tvom srcu

Radmila Petrović

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close