Budi dobra da ne budeš modra: FEMICID I DRUGE PESME

ima i jedna jako mudra poslovica u stihu
koju muž počesto treba da kazuje ženi:
ne budi ljuta da ne budeš žuta i
budi dobra da ne budeš modra
(jer je žena)

Srbijom je poslednjih dana odjeknula vest o našoj poznatoj glumici koja je skupila snagu da prijavi nekadašnjeg učitelja glume za silovanje koje se odvijalo dok je ona bila maloletnica. I ne, nije bila jedina. Zlostavljanje je trajalo godinama, a pitanje je da li ćemo ikada znati tačan broj žrtava koje su deo ovog monstruoznog zločina.

Ako za trenutak odvojimo pogled od čitanja naslova ili teksta ovako strašnih vesti, ono što je jednako zastrašujuće su komentari na te objave. Komentari nečijih sinova, braće, muževa i očeva. Komentari koji osuđuju žrtvu, a ne nasilnika.

Nadam se da mi čitaoci neće zameriti što ga ovaj post počinjem temom koja nije nužno vezana za književnost, ali je tema koja se tiče svih nas i tema o kojoj mora da se priča. Jedna od knjiga koja se bavi takvim temama je zbirka poezije – Femicid i druge pesme.

Autorka ove angažovane zbirke poezije je Dragana Mladenović, pesnikinja iz Pančeva, koja je do sad objavila više knjiga za decu, uključujući i knjige Dar-mar (Kreativni centar, 2019) i Gospodin Oliver (Kreativni centar, 2020). Prevođena i nagrađivana.

Sastavljena od osam poglavlja, zbirka simbolično počinje narodnom poslovicom koja je samo jedan od brojnih primera omalovažavanja žena kroz istoriju našeg naroda – patrijahalna sredina koja je naučena da žena mora biti poslušna ukoliko ne želi da bude modra. Autorka je izvore ovakvih izopačenosti pronalazila u epskoj poeziji, srpskim rečnicima i novinskim člancima, kao i u svedočenjima samih žrtava koje su nasilje preživela.

Često zaboravljamo da slučajevi o kojima čitamo i koje delimo po društvenim mrežama se odvijaju iza vrata naših suseda, kolega i koleginica, a neretko su žrtve naši prijatelji i rodbina. Naravno, o tome ništa ne znamo ili biramo da ne znamo dok ne bude prekasno.

Dragana Mladenović se odlučila na poseban vid podizanja svesti čitalačke publike i bacanja svetla na mračnu temu koja se dugo izbegavala i gurala pod tepih surovog patrijahata.

KAKO JE PISANO

porodica je znala
i komšije su znale
i institucije su znale
bilo je tu i vrlo otvorenih
poruka i pisama
sve je to došlo i do
nadležnih organa
naravno i
sve je nagoveštavalo
krvoproliće
to sam kazala i službenici
u socijalnom (postoji zapisnik)
rekla je da joj je žao
da ona tu više ništa ne može da učini
ima i ona decu
a ako je nešto pisano
tako će se i desiti

Zahvaljujući društvenim mrežama, aktivizmu divnih ljudi i institucija, a pre svega hrabrim ženama koje su nasilje preživele i o njemu javno govorile – danas se o ovom problemu piše više nego ikada, a žrtve se ohrabruju da istupe i prijave nasilnike. Bez obzira na sve to, broj slučajeva nasilja nad ženama se ne smanjuje. Prošlogodišnja statistika kađe da je u Srbiji u prethodnih deset godina ubijeno više od 320 žena u slučajevima porodičnog ili partnerskog nasilja, a u tu statistiku ne ulaze žene koje umru od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja ili čija smrt ne dospe u medije.

Važno je o problemu pričati. Ponavljate svojim sestrama i drugaricama, a sutra i svojim ćerkama. Nisi sama. Nisi kriva. Nemoj da ćutiš.

SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je radnim danima od 10h do 20h. Pozivi su besplatni.

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja je 0800 222 003.

Incest trauma centar, psihološka podrška deci i ženama koje su preživele seksualno nasilje, 011 386 27 69.

Dragana Mladenović, “Femicid i druge pesme”, Kulturni centar Novog Sada, 2020.
Knjigu možete kupiti na: Polja