Roman Ništa nije smešno sam već neko vreme priželjkivao, jer sam čitao i neka prethodna dela Bojana Ljubenovića. Kako su mi se one dopale bilo je, u neku ruku, i očekivano da pročitam i njegova nova izdanja.
Poput Pisma iz Srbije u pitanju je zbirka priča. Razlika je u tome što u spomenutoj knjizi imamo zbirku pisama jednog stranca koji je došao u Srbiju i šalje pisma u svoju domovinu. A u njima opisuje svoja opažanja naše lepe zemlje. Dok je ova knjiga zbirka priča različitih autora. U nekim pričama shvatimo ko su, u drugim ne. Ali nam iz različitih uglova autor približava sve lepote i sva dešavanja u ovoj našoj zemlji.
Ti prikazi su ispričani uz određenu dozu humora koja će nas često bolno nasmejati. Tužno je, ali ujedno i smešno. I na momente sam imao osećaj da poznajem osobe o kojima Bojan Ljubenović piše. Toliko je dobar u prikazu stanja države i naroda.
Sama zbirka priča mi se dopala iako ima priča koje su mi bile, mogu slobodno da kažem, osrednje. Dok ima i priča koje su me oduševile, poput – Izbavljenje, Sistem vrednosti, Teme i Javna ličnost. I mislim da je ova knjiga super poklon za ljude sa strane (kao što su i njegove prethodne knjige), jer na jedan šaljiv način autor predstavlja današnjicu Srbije.
Ništa nije smešno možete da pročitate u cugu, kao što sam ja pročitao. A možete i da je čitate malo po malo. I oba slučaja ne gine vam smeh i neverica. Ali na kraju dobra zabava je zagarantovana. Priče su dovoljno kratke da možete da ih čitate uz jutarnju kafu ili da odvojite deset minuta pred spavanje. Siguran sam da bi skoro svako od čitalaca pronašao u bar jednoj priči nešto interesantno što bi mu ulepšalo dan (ili noć).
Što se mene tiče Ništa nije smešno nije najbolja knjiga od Ljubenovića (to je Pisma iz Srbije, ako mene pitate), ali je vredi pročitati. Što da ne? Ipak, žao mi je samo što nisam spazio da je izašla još jedna njegova knjiga ovih dana – Srbin kojekude. No, neće puno proći a nova Noć knjige će doći.
