Bacio sam pogled na goodreads i iznenadio sam se da je Srbijo Bog ti pomogo bolje ocenjena od prve knjige (Pisma iz Srbije) ovog autora. Kod mene je slučaj obratan. Daleko više sam uživao u Pismima nego u ovom dnevniku.
Da se razumemo, i ova knjiga je dobra. Lako se čita, pitka je, lepo je napisana i uživaćete. Ali uz Pisma sam nekako više uživao. I bolje mi je bila koncipirana. Kako je ova knjiga zamišljena kao dnevnik malo mi je smetalo što su neke radnje podeljene u dva poglavlja jer radnja se direktno nastavlja, nema vremenske razlike između njih. I onda mi je to malo bilo čudno.
Lepo i stoji u sinopsisu da ćemo se smejati dok ne shvatimo da se smejemo sebi. I siguran sam da ćete se bar u nekim delovima pronaći tj. uvideti da poznajete bar jednu osobu opisanu u ovoj knjizi. Definitivno je Ljubenović odradio dobar posao i lepo pokupio sve naše osobine.
I ovo je baš od onih knjiga koju čitate da se opustite, malo nasmejete i da ne osetite bilo kakvo opterećenje. Ako imate priliku pročitajte je, sigurno ćete uživati!
Ovog puta nisam izdvajao (najmanje) omiljenog lika jer je knjiga tako koncipirana da to ne bi bilo okej. Gotovo svi likovi su zanimljivi na svoj način.
Један одговор