Od samog starta sve što sam planirao u vezi sa romanom Uputstva za spasavanje sveta nisam učinio. Za početak, zamislite da je iza knjige more, a ne zid. Išao sam na produženi vikend i poneo knjigu da malo čitam (nisam stigao ni da je otvorim!), a onda sam pomislio da je fotnem za Instagram (zaboravio sam!) i tako u nedogled.
Neću sad kategorizovati naciju ali Španci su mi super. Njihovi filmovi su mi nekako drugačiji, njihove knjige takođe. Ovo je prvi put da sam u toku čitanja knjige imao po glavi neke melodije koje mi se javljaju kao soundtrack uz knjigu.
Želim da pohvalim Štrik zbog izbora knjige. Na njihova izdanja ću definitivno obratiti više pažnje, što i vama preporučujem. A i potražiću druga dela od ove spisateljice.
Već sam sinopsis otkriva da je u pitanju zanimljiva priča sa četiri glavna lika. Ono što je veoma bitno jeste da mi ovde pratimo njihove unutrašnje monologe i razmišljanja. Pisac nam otkriva neke momente iz njihove prošlosti zbog čega su oni sada takvi, ali se pretežno bavi trenutnim momentom. Svako je nesrećan sopstvenim životom na neki svoj način, a onda se glavni likovi povezuju i susreću. I zapravo je to idealan primer za frazu „Koliko je svet mali“. Nekad stvarno imam takav utisak. Odnos između Serebro i Matijasa mi je najlepši. Zapravo mi je Serebro i najdraži lik sa svim svojim teorijama o životu i zašto neke stvari funkcionišu kako funkcionišu. Ova knjiga će vas definitivno baciti u neka razmišljanja.
Ovo je knjiga u kojoj nije bilo nekih negativnih likova. Ono što me inače nervira u knjigama jeste kad u sadašnjem vremenu pisac napiše šta će se sa nekim likom desiti za godinu dana. Ovde ima takvih momenata i zapravo mi to uopšte nije smetalo, nekako je u samoj funkciji knjige. Na primer, nikad se ne pitamo gde će biti neka osoba za godinu, dve, pet, a zapravo može da bude svuda i ma koliko nam se neko činio loš u tinejdžerskim godinama može da postane veoma dobar kasnije.
Један одговор