Kada mi je autor prvenstveno ponudio da mi pokloni Ko si ti? na prvu sam rekao da ne bih da je uzmem, jer generalno žanr kojim se knjiga bavi nije nešto što često čitam. Jednu takvu knjigu sam započeo pre nekoliko godina i nije mi se dopala. Na kraju sam pomislio da su se stvari možda promenile i da bi možda trebalo da pružim šansu i pročitam je. Iskreno, žao mi je što sam to uradio. I još jednom da budem iskren, knjigu nisam završio do kraja, pa ako neko smatra da onda nisam kompetentan da komentarišem neka slobodno preskoči nastavak.
Odmah da se razumemo, ima knjiga i dobrih strana. Jednostavno, ja nisam osoba koja voli ovaj žanr i generalno cela ta priča meni nije „legla“ najbolje. Ne bih se bavio previše sadržajem knjige jer već postoji nekoliko pozitivnih recenzija i na bookstagramu i na goodreads-u, gde možete sve to saznati. Samo ću se ukratko osvrnuti na ono što se meni nije dopalo.
Pošto je karate na neki način centralni lik prvog dela knjige i često se spominju kate, nedostajalo mi je objašnjenje istih tj. šta je kata. Neko ko je u tom svetu ili prati i karate bar iz hobija sigurno to zna, ali svim ostalim čitaocima verujem da nije jasno. Da, mogu da izguglam, ali pošto se toliko spominju očekivao bih da dobijem bar u dve, tri rečenice objašnjenje šta su one.
Druga stvar, smatram da neki delovi ne doprinose samoj priči, odnosno da bih ih ja kao urednik knjige prekrojio ili izbacio jer na kraju nisam shvatio poentu zašto su tu. Opet, pojedini delovi su mi pomalo grubo formulisani, pa bi neko mogao da pogrešno shvati sve to.
Tu je bilo i dosta ogoljenosti koje se tiču samog Jovana i njegove porodice, što je opet u malo većoj meri od očekivanog. Zbog toga dajem ocenu iznad, ali nisam siguran da li je tolika ogoljenost bila neophodna. Svakako, svaka čast na hrabrosti da se tako nešto napiše, odnosno iznese u javnost.
Ukoliko je neko želeo da pročita knjigu, ne želim da ga obeshrabrim. Napominjem da postoje ljudi kojima se ova knjiga dopala i ocenili su je visokim ocenama. Ovo je samo moje lično mišljenje. Moguće da nisam merodavan, jer ovaj žanr i ne čitam. Ipak, za prvenac moram da pohvalim Jovanovo pisanje, jer priča je vrlo pitka i lako se čita. Imao sam utisak kao da sedi preko puta mene i priča mi svoju priču. I da, baš zbog toga „svoju priču“ taj prvi deo pomalo deluje kao autobiografija.
