Beskrajno putovanje je jedna od onih knjiga koje u početku imaju malo sporiju radnju, ali kad krene da se zahuktava ne prestaje do poslednje stranice. Čini mi se kao dobro ispitan teren sa naučne strane, od strane pisca. Zaista, dobro osmišljena i neobična priča. Drži u neizvesnosti do poslednje stranice. Na prvi pogled kraj deluje nedorečen i fali mi tu još materijala, ali kada sam guglao o autorki knjige shvatio sam da je Beskrajno putovanje prvi deo trilogije. Nažalost, druga dva nisu prevedena na hrvatski, niti srpski jezik.
Sama ocena knjige je malo niža iz razloga što me podsetila delom na knjigu Domaćin od Stefani Majer. Naravno, teško je izmisliti priču koja će u potpunosti da bude nova i neće se ni u kom deliću poklopiti sa nekom pričom. Meni je ta postavka jedna devojka se našla u okruženju koje je ne prihvata, ali postoji osoba ili dve kojima deluje okej bila poznata iz pomenute knjige previše vukla na pomenutu knjigu pa me je to malo nerviralo.
Ako se to izuzme sve ostalo mi se dopada. Ovo je odličan primer gde se govori o razlikama, diskriminaciji, prihvatanju, otuđenosti, anksioznosti, lošim osećanjima, čak ima i samoubistva. Svaka od tema se načinje dovoljno da čovek može da se zapita o njima i da malo razmisli. Definitivno širi vidike.
Čak i sama postavka knjige je zanimljiva – malo iz ugla devojčice Ejmi, malo iz ugla Malog starešine. Zanimljivo je to gledati celu situaciju iz dva ugla. Nekako, to nas uči da se svaka situacija može sagledati na više načina, što mi ne radimo uvek.
