Nije tajna da volim Versace. Nije tajna ni da već nekoliko godina pomno pratim njihove revije i radujem im se danima unapred. I kada sam saznao da postoji knjiga VERSACE catwalk nisam mogao da joj odolim. U šali je zovem VERSACE biblijom.
Ne mogu da se pohvalim velikim znanjem o modi. Niti sam neki sjajan modni kritičar. Prvi susret sa modnom revijom sam imao pre nekoliko godina kada sam slučajno odgledao reviju nove VERSACE kolekcije. I fasciniralo me je kako modna revija više nije pista gde se hoda napred-nazad i tu se priča završava. Niti je onaj poslednji deo kada svi modeli izlaze onaj klasičan „vozić“ već su uradili nešto drugačije.
Kasnije sam shvatio da nisu jedini, i drugi su promenili kako pristup, tako i prezentiranje novih kolekcija. I od tada sam počeo da na modne revije gledam kao na svojevrsnu umetnost. Ipak je bitan i način na koji nešto prezentujete, kako jednu klasičnu formu prepakovati u nešto drugačije. Koji prostor izabrati, kako sve to uraditi. Od tog momenta verno gledam modne revije i uživam u njima.
Jasno je da je VERSACE catwalk priča o modnim revijama jedne modne kuće (više neću spominjati brend, već i meni bode oči) a ne o samim modnim revijama. Ipak sam odlučio da je kupim i pročitam. I zapravo je zanimljivo posmatrati razvoj jednog brenda. Obično vidimo ono trenutno i zaboravljamo šta je bilo u ponudi pre nekoliko sezona. Imati uvid u istorijat jednog brenda je nešto nestvarno i magično. Mogu tek da zamislim kako je imati priliku da se uživo vide pojedini modni komadi.
Posebno zanimljivo mi je bilo da vidim kako su neki odevni predmeti slični onima koje je moja majka nosila u mladosti. Ne kažem da je ona bila luda za ovim brendom, nije ni sada iz te priče. Ali definitivno je da modne kuće diktiraju brendove i da ih drugi prate.
Ono što moram da istaknem je da je knjiga vrlo kvalitetno urađena. Kvalitet papira i štampe je na visokom nivou. Ne znam kakva je bila rezolucija fotografija na kraju sedamdesetih godina, ali se čini kao da su ove fotografije nastale pre nekoliko dana. Pretpostavljam da su prošle određenu digitalnu obradu. Sve u svemu, ovde dobijate preko 1200 fotografija i to dobrih fotografija.
Osim toga svaku kolekciju prati i kraći tekst o tome šta se najviše izdvojilo u toj kolekciji, šta je bila ideja kreatora sa izdvojenim citatom kojim je najavljena revija, ali i o materijalima, oblicima, kakve su reakcije izazvali pojedini odevni predmeti, pa do komentara iz raznih novina na kolekcije. Sama knjiga je podeljena i na dva dela – Đani i Donatela. I oba dela počinju njihovim kraćim biografijama predvođenim uvodnim delom tj. pričom nazvanom Introduction. Definitivno su oboje su ostavili ogroman trag kako na ovu modnu kuću, tako i na celu modnu industriju.
Dovoljno je napomenuti da je Google Images nastao zbog jedne Versace haljine iz kolekcije Jungle proleće/leto 2000. godine koju je kasnije te godine nosila J. Lo na dodeli Gremi nagrada. Korisnici su toliko pokušavali preko Gugla da pretraže tu haljinu da je Gugl uvideo u tome znak da je potrebno napraviti i novu vrstu pretrage.
Lično, ima više kolekcija koje su mi se dopale, ali bih posebno izdvojio dve – obe su Đanijeve. Prva je POP (proleće/leto 1991. godine) koja je bila puna živopisnih boja ali i kristala. Druga je Baroque and Rococo (proleće/leto 1992. godine) gde prvi put vidimo „ njegov ikonični Trésor de la mer dizajn morskih elemenata – morske zvezde, školjke, meduze.
Ne mislim da Donateline kolekcije nisu dobre da nisu vredne pomena, samo ona meni najdraža nije obuhvaćena u knjizi jer je poslednja kolekcija iz 2021. godine. Ali čitajući o kolekciji Lost World (ponovo proleće/leto 2021. godine) malo je reći da sam ostao oduševljen. Koliko zbog Trésor de la mer dizajna, toliko zbog izgleda piste. Sve to ukombinovati sa trenutnom situacijom u svetu i napraviti priču od toga – maestralno.
Ono što mi se posebno dopada je što mi je VERSACE catwalk knjiga otvorila oči po pitanju jednog – moda nije tu da bude samo lepa i zabavna. Modne revije mogu itekako jaku i glasnu poruku da poruče svetu, Donatela je to pokazala više puta. Kako kroz same odevne predmete i revije, tako i kroz načine na kojima ih je najavljivala ili kasnije pričala o njima. Ovo nije knjiga iz koje očekujete da izvučete mnoštvo citata, ali ću za kraj citirati Donatelu. Rekao bih da ovo treba da se odnosi na sve, da bi bilo sjajno da manje razmišljamo o tome šta će drugi misliti o nama zbog naših dela, reči i onoga kako se oblačimo, a da više ugađamo sebi i trudimo se da budemo sobom zadovoljni.
Above all, a woman must dress to please herself.
— Donatella Versace, za najavu Playboy Mansion kolekcije
