Verujem da će biti onih koji će smatrati da je besmisleno ocenjivati knjigu koja nije završena, a posebno onu koja je jedva započeta. O romanu Dnevnik besne domaćice neću dužiti, pročitao sam 64 strane od 285 strana i tu sam stao. Danima sam je držao na polici u nadi da će me nešto privući da joj se vratim, međutim ništa se nije desilo.
Kako se bliži Nova godina, tako se bliže i nove odluke a jedna od njih je da ne trošim vreme na knjige koje me ne privlače, da ne čitam na silu, da ne radim bilo šta na silu. Prosto, želim da uživam koliko god je to moguće i da mi svaki dan bude ispunjen što više stvarima koje će me ispunjavati. A to želim i vama u dolazećoj godini!
Ne mogu da kažem da je knjiga loša, da je očajna, da je bezveze. Stvara se tu lepa podloga za priču. Samo je to sve meni nekako bilo neinteresantno. Možda je do mene i do perioda u kom je čitam, možda je do knjige. Znam samo da sam očekivao zabavniju knjigu sa mnogo više nekih dosetki i misli koje će me zabaviti a to baš i nisam dobio.
Ono što bih posebno istakao kao nešto pozitivno jeste fizički izgled knjige. Dopada mi se što korice imaju i unutrašnji deo, ne znam kako se to tačno zove ali knjiga nekako izgleda luksuznije i bolje. Znam da je to samo za serijal Amerikana, ali bih veoma voleo kada bi Laguna nastavila u tom pravcu sa svim njenim budućim knjigama.
