Fotografija za knjigu 20.000 milja pod morem nastala je prošlog vikenda na planini. Bilo je prelepo vreme i prosto mi je došlo da malo odskočim i uslikam nebo, a taman i ide uz ove plave korice. Negde sam pročitao (ili video) da svako mesto ima svoju boju neba, pa ako ima, ovo je boja neba iznad planine Golije.
U samom sinopsisu stoji da je ova knjiga predvidela podmornice i osvajanje Južnog pola. Ipak, kad se knjiga čita, sve to deluje dosta verodostojno, da mi je teško da pomislim da u to vreme podmorica nije postojala. Gotovo neverovatno! Ali opet i magično!
Ipak, moram da priznam da knjigu nisam pročitao do kraja, već nekih 70% iste. Jednostavno mi se nije čitala, nije me posebno vukla napred pa sam odustao od nje. Nadam se da je to samo trenutak slabosti.
Za sve ljubitelje podzemnog sveta ona će biti pravo bogatstvo i uživaćete. I cela ta priča je zanimljivo zamišljena. Ali mi je najveći problem bio stil pisanja. Nema tu ničeg lošeg, ali mi jednostavno nije prijao, ne umem bolje da opišem. Ipak, ovoj knjizi ću se sigurno vratiti u nekom trenutku jer nije loša uopšte.
